Dela Zlate Živadinović


Zlatana


O jagodama i strahu

O ljubavi i vinu

Šum prolaznosti

Neizgovorena reč


Neosvećena ljubav

Falinka i ja

Parižanin


Srbijanka

Čovekova kob

Pariske vanvremene priče

Srpkinja u Parizu


Usidrena na brodu

Neosvećena ljubav
 
Sajam Kniga 2005

 Na poćetku promocije nove knjige Zlate Živadinović, ćuvena dramska glumica Jelena Žigon je pročitala izabrane pasuse. Tom prilikom je urućila našoj kniževnici ikonu kao zahvalnost društva Rusko-Srpskog Prijateljstva za njen individualno humanitarni rad kao pomoć deci na Kosovu.



   Zlata Živadinović prihvata ikonu

Radomir Smiljanić

Dragi prijatelji, dame i gospodo,


Veoma Vam hvala što ste u ovako zaista impozantnom broju došli na promociju, na doživljaj, najnovijeg romana naše Zlate Živadinović,  "Neosvećena ljubav", u izdanju eminentnog izdavaća Prosveta.
 Čuli ste za humanitarnu delatnost Zlate Živadinović, odnosno jednu od kruna, koja je apsolutno komplementarna svakoj aktivnosti pravoga umetnika, pisca posebno. Sada ćete doživeti Zlatu Živadinović kao vrsnog romansijera, mada se ona bavi i drugim vrstava književne umetnosti. Zlata, da pođemo od imena, Zlata dakle razvlači niti i plete zlato, iskazujući jednu sagu o sebi, o jedinki, o dvoje, i o nama svima kao narodu i naciji.
 Ovakva književnost utiče na čitaoce, veoma je rado čitana i prepričavana.
 Još od prvog njenog romana "O jagodama i strahu", mene kao njenog kolegu je stvarno potresla do srži jedna scena, koju ranije nisam doživeo nikad kao apsolut u jednoj situaciji (a mnogo sam čitao, pisao i objavio), gde devojčica, smrznuta i gladna, ne traži hranu, nego čeka da se odmah ututka kraj majke, u toplom, da oseti majčin svet mira, zaštite i spokojstva u sadašnjosti, gde nema hladnoće, protivrečja i neizvestnosti za budu
ćnost. To je velika senzibilnost, osećaj prostora i vremena, koju nisam sreo ni kod jednog pisca svetske, ni naše književnosti.
 Znamo šta je rekao još slavni Maurois, da je umetnost, pogotovu umetnost reči, zna
či književnost, antisudbina. Ona se opire svemu sudbinskom za čoveka, svim smetnjama, u tegobnoj situaciji sa nabojem straha i neizvesnosti šta se dešava.
 Sva ključna ograničenja su u vremenu i prostoru, jer ne možemo da budemo u isto vreme negde daleko i ovde. Na kraju je ono konačno, vremensko, to je smrt. U romanima Zlate Živadinović, vide
ćete da je progovorio na sav glas glavni  junak, Gospodin Život.
 Život je tu, taj život koji ključa, koji ona nama približava da jednostavno sam ide pod lahorom, teče kao fini talas neke razigrane rečice, a ponekad zatutnji i muljevit i tmuran, i ma šta mi čitali ose
ćaćemo da je glavni junak, život. Svi oni drugi koji su u romanu, su podređeni njemu.
 A kada je neko glavni junak, on mora, dragi prijatelji, da bude iskren, da bude istinit, da bude čestit i da bude pouzdan. To je taj glavni junak Gospodin Život, u romanima Zlate Živadinović.
 Pošto Zlata dolazi iz Pariza, kao Srpkinja, piše na srpskom, piše ćirilicom, piše o nama, a u Francuskoj, i kada rekoh istinit život je junak u rоmаnima
Злате, završiću sa jednom sjajnom maksimom koju je u Parizu u XIX veku rekao čuveni Sainte-Beuve o pravoj velikoj književnosti : "U svakoj velikom književnom delu naјvažnija je istina, lepo i dobro neka se snalaze kako znaju i umeju".

 


Tamara Ognjević - književnik

 Poštovane dame i gospodo,
 Lepo je videti veliki broj ljudi na promociji jedne knjige. To je znak da želimo da je čitamo. Delo Zlate Živadinović na jedinstven način uslovljava da mislim na velikog antičkog pesnika Horacija kada je učio svoje kolege kako treba da pišu, sastavljaju poeziju da bi bila ubedljiva i prihvaćena, rekao im je otprilike: "Ako želiš da oni koji čitaju tvoja dela plaču, moraš prvo plakati sam".
 U ovom konkretnom slučaju predivne literature, gospođa Zlata Zivadinović je autor i junak njenih romana u kome glavnu ulogu igra život, a to je sa Horacijevskog stanovišta pozicija u kojoj je čitalac spreman da čita jedno izuzetno komponovano pismo artikulisano jednom posebnom saosećajnom dušom.
 Čovek se zanatski uči da piše, ali teško može naučiti da oseća, da prati ritam sopstvene misli i emocije, dakle u tom Horacijevskom smislu, evo svojim već petim romanom, gospođa Zlata Živadinović pokazuje da je pre svega veoma zreo čovek, a potom da je i zreo pisac. Jedno uslovljava neminovno drugo. Pisac je pisac bez obzira na pol i može biti samo dobar, osrednji ili loš. Imala sam u rukama romane jedne žene koja ume da najsloženije situacije kaže plemenitim jezikom ne koristeći se raznim poštapalicama.
 Zlata Živadinović slika na svili, što je vrlo specifično, i ukazuje na jednu posebnu strukturu uma. Slikati na svili je dug, strpljiv i složen proces, a rezultat je lepršav i divan.
Takve su i Zlatine knjige. Ona ima sposobnosti da i u najstrašnijim situacijama ljudske svesti vidi plemenito i dobro, ono za šta se treba boriti, a to je glavni pokretač svega, u romanima Zlate Živadinović, velika i večna čovekova potraga za istinom, lepotom sveta i za ljubavlju. Bez tog cilja i sadržaja sve gubi smisao. Ta velika Zlatina ljubav za čoveka zrači u svim njenim knjigama, kao jedinstveno svedočanstvo.
 
Ne bih da preprićavam detalje šta je sve ova plodna književnica napisala, jer vam od srca želim da imate na policama vaše biblioteke sve knjige Zlate Živadinović.







 


Radmila Kunćar - esejista

 Dame i gospodo, poštovane kolege,
 Veliko mi je zadovoljstvo da govorim o najnovijoj petoj knjizi gospođe Zlate Živadinović, čiji rad sledim i tu njenu lepu nit
čiste poetske misli jedne Srpkinje koja je daleko sledila san svoga života. Danas ostvaren u njemu uživa, velikodušno ga svima nama prenosi i poklanja iskušenja života koja nas bogate i opominju.
Samo je nakratko Gospo
đa Jelena Žigon pomenula njen požrtvovani humanitarni rad koji je Gospođa Živadinović uradila za našu decu na Kosovu. Ućinila je ona mnogo više za ljude, a za neka i dobila bezbroj priznanja od uvaženih javnih i kulturnih lićnosti i ustanova u Srbiji.
 Ali mi danas govorimo samo o njenim knjigama. Pre nekoliko godina sam predstavila u biblioteci grada zlatinu knjigu O jagodama i strahu. A evo ta ista knjiga može da se danas dobije u francuskim knjižarama pod nazivom Lubiotte.
Posle prve knјige pozivali su je ljudi u drugim gradovima Srbije i u nekima sam imala
čast da govorim i o ostalim knjigama. Ovih dana bila sam u Apatinu, rekoše mi, tamo, na severu ove naše Srbije čitaju se knjige gospođe Zlate Živadinović.To je najveće priznanje koje svaki pisac može da poželi.
 A zašto je toliko čitaju? Pre mene govornici nas upućuju na velika imena iz književne istorije, šta su oni govorili u knjigama, o knjigama, i šta je nužno da bi se jedna knjiga čitala. Gospođa Živadinović to zna sama, koristi se onim pravim savetima svojih umnih roditelja koji ponikoše u ovoj Srbiji i svojoj mnogobrojnoj deci usadili osnovno što ih vodi kroz život; a to je istina, dobrota, vera u Boga, ljubav prema životu, i iskrenost medju njima da vlada. Čuli ste odlomak koji je gospođa Jelena Žigon pročitala, gde se pominje divan lik majke.
 Od prve knjige, taj profil majke me je uzbuđivao i verujte mi, ako pročitate ovu knjigu, svaku lepu reč i duboku misao i umni savet koji je majka iz te naše lepe Srbije saopštila svojoj deci je prihvatljiva. Takve mudrosti mogu da budu svima nama vodilje, da ih prepišemo i stavimo na pisaći sto ili kraj uzglavlja, onako kako ispisujemo misli iz večne knjige, iz Biblije.
 Zlata Živadinović u svojim knjigama nama svima daje jednu lepu poruku: Sve što radite, radite pošteno, dobronamerno, iskreno i jasno, s' velikom ljubavlju, ako je dajete nesebično drugima ona će vam se uzvratiti. Zato je ljubav čitalaca uzvraćena gospođi Živadinović.
 A kako i ne bi? Sve njene knjige imaju lepe teme, i napisane su predivnim, čistim srpskim jezikom. Ona živi četrdeset godina u Parizu, a kada Vam se obraća, njen akcenat nimalo ne vuče na neki strani jezik, on je čist, naš, srpski. a tek kakav je stil u knjigama njenim, gde
ćemo naći iskonske bisere narodnih izreka i mudrosti.Volela bih da te lepe misli književnice Zlate Živadinović dođu do Vas mnogih, i da uživate u njima.
Hvala joj.