Дела Злате Живадиновић


Златана



O јагодама и страху

О љубави и вину

Шум пролазности

Неизговорена реч

Неосвечена љубав

Фалинка и ја

Парижанин

Србијанка


Човекова коб

Париске ванвремене приче

Српкиња у Паризу

Усидрена на броду
 

Неизговорена реч

Јездимир Раденовић, литерарни критичар
Зорица Терзић, преводилац

 Међу стотинама књига које излазе из штампе ових дана, издвојили смо роман Злате Живадиновић, због њеног стила пуног дражи, и њене приче пуне жара. Она није писац који компликује живот читаоцу, остављајући енигме у сваком поглављу, мада је њена прича очарана сликама заувек несталим, чија је емотивност веома комплексна, богата, и несвакидашња.
Злата Живадиновић не програмира своје приче, изаткане љубављу са хиљаду лица и која нема године. Она слика благодарно своје детињство, вредност и топлину пријaтељства, и милост Господњег погледа, откривајући са талентом и издашношћу срећу волети и бити вољен.
Све њене књиге сачинјавају антологију магичних момената живота, које смо видели или живели.

Др. Мила Алечковић-Николић
Као што сви исконски закони људске Психе говоре, човек себе упознаје гледајући се мудро "из даљине", са дистанцом, далеко од места порекла, усуда или породичне туге, далеко од вреве људске сујете, из слободе, из неког изабраног духовног и физичког одласка или расејања... Злата Живадиновић, српски писац у срцу земље Гола, кроз сваку своју књигу психолошки суптилно размишља о крају и бескрају људске мући, о конкретној судбини смртника, о рационалности и емоцијама у човеку, о двојнику у нама, о љубави и узвишеном пријатељству које захтева одрицање и савршену, некомпромисну искреност према себи и другима. О таленту за силазак у сопствено бице. Као познавалац психе и њене драме, као хришћанска жена племенитог, сублимираног карактера, изванредни посматрач радости, патње и људске сујете, као сведок и есејиста истовремено, Злата Живадиновић у књизи "Неизговорена реч" спаја различите таленте. "Смрт и љубав човека чине лепшим" пише она, јер се све важно у нашој егзистенцији одвија око Ероса и Танатоса и да је борба ова два исконска порива, цео наш мали живот, који ће постати вечан, једино ако га се неко буде сећао. Тај живот је за Злату трансенденција и дух без заборава, јер нас једино дубоко пријатељство од заборава штити.
"
Шта значи бити незабораван мушкарац, незаборавна жена, ако си заборављен као човек!" каже "Фалинка", личност у Злати, личност у нама, или можда оно што би Карл Густав Јунг звао човекова Сенка.
Роман Злате Живадиновић је емотивно и разумско самопознавање. Он је цео једна "неизговорена коју нисмо стигли да изговоримо или коју ни не треба да изговоримо".
Златино писање је анализа наше свести и подсвести, али и "Слово љубве" ХХI века. Оно је поток снаге особе која уме да посматра и воли и која жели да то њени саговорници и читаоци, у кратком животу, док не буде касно, науче. Да у нечијем срцу "завредне и буду вољени". Да не оду без трага.
Раскринкавањем људске пролазности и бесмисла, оружјем дубоке емоције без лажи, Злата Живадиновић је, као сви праведници на земљи, по Божјој вољи, кроз књигу "Неизговорена реч", даровити, нечујни и искрени психотерапеут.