Dela Zlate Živadinović


Zlatana


O jagodama i strahu

O ljubavi i vinu

Šum prolaznosti

Neizgovorena reč

Neosvećena ljubav

Falinka i ja

Parižanin

Srbijanka


Čovekova kob

Pariske vanvremene priče

Srpkinja u Parizu

Usidrena na brodu

Šum prolaznosti

Knjiga je izašla u Prosveti i promovisana na Sajmu Knjiga 2001, a 2002 u rodnom selu.

 D. Debeljaković, novinar
 Šum prolaznosti, roman Zlate Živadinović, je predstavljen 17. avgusta 2002. u parohijskoj kući crkve "Preobraženje" u Bačini. Autoru su ovom prilikom uručene nagrade od kulturološkog projekta "Juhorsko oko" iz Paraćina za izdate knjige 2000 i 2001, i vanredno priznanje "poeta primus" za 2002 godinu.

A književnica Milanka Milosavljević je rekla : "Zlata Živadinović opisuje verodostojno svoje selo, i zimu, kada mraz injem nacrta prekrasne cvetove na prozoru da sirotom detetu ulepša dan, mi vidimo sve pred nama, kao stvarno". Iako živi daleko od zavičaja, objavljene knjige svrstavaju je u red značajnih pisaca. Njeni romani su ostvareni novim stilom i lirskim sredstvima, potrebnim savremenoj književnosti. Zlata Živadinović nam približava događaje u periodu posle Drugog svetskog rata. Na ovaj način preneti opisi vremena predstavljaju svetskom čitaocu srpsku kulturu i ljude koji su je stvarali. Pisac stoji iza junakinje, slaže se sa svim njenim odlukama, i uklapa se u tok reke njenog života, prihvata ljubav kao blagodet i kaže :"U životu su samo trenuci neobični. Sve drugo je običnost, zato teško podnosimo, čekajući na te neodoljive momente". U sledećoj knjizi opisaće još jedan deo života, kojim će glorifikovati prijateljstvo "kao najveći vid ljudskog zbliženja i plemenitosti. Ta apsolutna ljubav postoji u svakom od nas, i ona je možda najveći smisao čovekovog života".

Milica Jeftimijević-Lilić
 
Ukoliko su se prethodne knjige Zlate Živadinović mogle odrediti kao romani lika i porodične hronike, ovaj je nesumnjivo ispunjen dubokim emocijama jednog nesvakidasnjeg odnosa Zlatanе i njenоg izabranika Milana. Šum prolaznosti je idealizovana pesma o lepoti ljubavi i spremnost da se sve njoj podredi ispunjava mnoge stranice romana koje se čitaju u dahu.
 Junakinja romana nas vraća na kultna mesta okupljanja srpskih pesnika i čini ih prisutnim, bliskijim od njihovih ostvarenja. Upoznajemo zanesenog i samonegiranju sklonog Branka Miljkovića, prijateljski pouzdanog Slobodana Markovića-Markonija, zaštitnički nastrojenog Danila Kiša, zaumnog Jašu Grobarova, i mnoge druge, danas značajne stvaraoce. Njen roman time postaje dragoceno štivo o jednom prevaziđenom dobu, ali koje daje izvesne odgovore na današnja dešavanja. Lične sudbine i ispovesti njenih junaka primaju karakter opšteg i doživljavaju se kao fragmenti ukupne jugoslovenske drame. Osim ljubavi, srž romana su i zanimljive analize likova, situacije o prelomnim životnim trenucima, odnosi među ljudima, sa originalnim autorkinim tumačenjima. Talenat koji je otkriven u prethodnim knjigama, u ovoj se potvrđuje i sugeriše nove stvaralačke mogućnosti. Zlata Živadinović je uspešan pripovedač, jer njeni romani su i male crtice o određenim ličnostima i sredinama koje se vešto utkivaju u strukturu romana kao objedinjavajuće forme. Lirska mekoća i stišana melanholija su nerazdvojni deo memoarske proze i njen nesumnjivi kvalitet.