Златана
О јагодама и страху
O љубави и вину
Шум пролазности
Неизговорена реч
Неосвечена љубав
Фалинка и ја
Парижанин
Србијанка
Човекова коб
Париске ванвремене
приче
Усидрена на броду
|
Шум пролазности
Књига је изашла у Просвети и промовисана на Сајму Књига
2001, а 2002
у родном селу.
Д. Дебељаковић, новинар
Шум пролазности, роман Злате Живадиновић, је представљен 17. августа
2002. у парохиској кући цркве
"Преображење" у Бачини.
Аутору су
овом приликом уручене награде од културoлошког
пројекта "Јухорско око"
из Параћина за издате књиге 1999 и 2000, и ванредно признање
"поета примус" за
2002 годину.
А књижевница
Миланка
Милосављевић је рекла: "3лата
Живадиновић описује веродостојно своје село, и зиму, када
мраз ињем
нацрта прекрасне
цветове на прозору да сиротом детету улепша дан,
ми видимо све пред нама, као стварно."
Иако живи далеко од завичаја, објављене књиге сврставају је у
ред значајних писаца. Њени романи су остварени новим стилом и
лисрким средствима, потребним савременој књижевности. Злата
Живадиновић нам приближава догађаје у периоду после Другог светског
рата. На овај начин пренети описи времена представљају светском
читаоцу српску културу и
људе који су
је стварали.
Писац стоји иза јунакиње, слаже се са свим њеним одлукама, и уклапа
у ток реке њеног живота, прихвата
љубав као благодет и каже:
"У животу су само тренуци необични. Све друго је
обичност, зато тешко подносимо, чекајући на те неодољиве моменте".
У следечој књизи
која излази ове године описује још један део живота, којим
ће
глорификовати пријатељство "као највећи
вид људског зближења и племенитости. Та апсолутна
љубав постоји у
сваком од нас, и она је mожда највећи смисао
човековог живота".
Милица Јефтимијевић-Лилић
У колико су се претходне књиге Злате
Живадиновић могле одредити као романи лика и породичне хронике, овај
је несумњиво испуњен дубоким емоцијама једног несвакидашњег односа
Златане и њеног изабраника Милана.
Шум пролазности је идеализована песма о лепоти љубави и спремност да се
све њој подреди, испуњава многе странице романа које се читају у
даху.
Јунакиња романа нас враћа на култна места окупљања српских песника и чини
их присутним, блискијим од њихових остварења. Упознајемо занесеног и
самонегирању склоног Бранка Миљковића, пријатељски поузданог
Слободана Марковића Марконија, заштитнички настројеног Данила Киша,
заумног Јашу Гробарева, и многе друге, данас значајне ствараоце. Њен
роман тиме постаје драгоцено штиво о једном превазиђеном добу, али
које даје извесне одговоре на данашња дешавања. Личне судбине и
исповести њених јунака примају карактер општег и доживљавају се као
фрагменти укупне југословенске драме.
Осим љубави, срж романа су и занимљиве анализе ликова, ситуације о
преломним животним тренуцима, односи међу људима, са оригиналним
ауторкиним тумачењима.Таленат који је откривен у претходним књигама,
у овој се потврђује и сугерише нове стваралачке могућности. Злата
Живадиновић је успешан приповедач, јер њени романи су и мале цртице
о одређеним личностима и срединама које се вешто уткивају у
структуру романа као обједињавајуће форме. Лирска мекоћа и стишана
меланхолија су нераздвојни део мемоарске прозе и њен несумњиви
квалитет. |
 |