Златана



О јагодама и страху

O љубави и вину

Шум пролазности

Неизговорена реч

Неосвечена љубав

Фалинка и ја

Парижанин

Србијанка

Човекова коб

Париске ванвремене приче

Српкиња у Паризу

Усидрена на броду

А књижевница Миланка Милосављевић је рекла: "3лата Живадиновић описује веродостојно своје село, и зиму, када мраз ињем нацрта прекрасне цветове на прозору да сиротом детету улепша дан, ми видимо све пред нама, као стварно."
Иако живи далеко од завичаја, објављене књиге сврставају је у ред значајних писаца. Њени романи су остварени новим стилом и лисрким средствима, потребним савременој књижевности. Злата Живадиновић нам приближава догађаје у периоду после Другог светског рата. На овај начин пренети описи времена представљају светском читаоцу српску културу и људе који су је стварали.
Писац стоји иза јунакиње, слаже се са свим њеним одлукама, и уклапа у ток реке њеног живота, прихвата љубав као благодет и каже: "У животу су само тренуци необични. Све друго је обичност, зато тешко подносимо, чекајући на те неодољиве моменте".
У следечој књизи која излази ове године описује још један део живота, којим ће глорификовати пријатељство "као највећи вид људског зближења и племенитости. Та апсолутна љубав постоји у сваком од нас, и она је mожда највећи смисао човековог живота".

Милица Јефтимијевић-Лилић
 У колико су се претходне књиге Злате Живадиновић могле одредити као романи лика и породичне хронике, овај је несумњиво испуњен дубоким емоцијама једног несвакидашњег односа Златане и њеног изабраника Милана.
 Шум пролазности је идеализована песма о лепоти љубави и спремност да се све њој подреди, испуњава многе странице романа које се читају у даху.
 Јунакиња романа нас враћа на култна места окупљања српских песника и чини их присутним, блискијим од њихових остварења. Упознајемо занесеног и самонегирању склоног Бранка Миљковића, пријатељски поузданог Слободана Марковића Марконија, заштитнички настројеног Данила Киша, заумног Јашу Гробарева, и многе друге, данас значајне ствараоце. Њен роман тиме постаје драгоцено штиво о једном превазиђеном добу, али које даје извесне одговоре на данашња дешавања. Личне судбине и исповести њених јунака примају карактер општег и доживљавају се као фрагменти укупне југословенске драме.
 Осим љубави, срж романа су и занимљиве анализе ликова, ситуације о преломним животним тренуцима, односи међу људима, са оригиналним ауторкиним тумачењима.Таленат који је откривен у претходним књигама, у овој се потврђује и сугерише нове стваралачке могућности. Злата Живадиновић је успешан приповедач, јер њени романи су и мале цртице о одређеним личностима и срединама које се вешто уткивају у структуру романа као обједињавајуће форме. Лирска мекоћа и стишана меланхолија су нераздвојни део мемоарске прозе и њен несумњиви квалитет.