O јагодама и страху

Слободан Ракитић, песник, књижевник, и председник Удружења Књижевника Србије, истиче у поговору књиге:
 Да је ovај роман остварен лирским средствима. Злата Живадиновиђ је успела да удахне део своје личности, своју судбину, али и да захвати атмосферу и обележја времена после Другог светског рата, епохе прелома и великих промена.
 У роману је све остварено ненаметљиво, дискретно, и са изванредним осећањем писца за изниансирано приповедање.

Бора М.Карапанџић, књижевник из Кливленда (САД) написао је:
 Данас, када смо преплављени књигама са ратном тематиком и са пуно грозота, клања и убивања, оваква књига нам дође као мелем на рањену душу.
 Језик Златин је заиста српски златни језик, који нестаје у данашној отаџбинској књижевности. То су језићни бисери који нам обогаћују и срце, и ум.
 Зато најсрдачније препоручујем читаоцима и у отаџбини и у расељењу ову дивну и несвакидашњу књигу, која служи на част и понос и Злате Живадиновић и српској књижевности.

Радомир Мићуновић, песник и новинар, забележио је у свом осврту на књигу, и следеће:

  Одавно нисам прочитао роман са толико пасторалних слика. Приповедање је убедљиво, пуно емоција и виспрености, тананог сензибилитета и проницљивих запажања. То је зрело дело. Аутентично до животворности. Све је ту искрено и чисто.
 
Милисав Ђалић, књижевник, критичар и есејиста, је написао

  Заиста ретко можемо наићи у савременој српској прози овако добро написан роман првенац, лирски и топло надахнут, пун неког чаробног обиља детинства, прошлости и пролазности који одмах преокупирају читаочеву пажњу. Злата Живадиновић је то успела и снажној традицији српског романа принела леп дар који ће се памтити.